Please wait loading...

Извоз индустријских дрвених пелета у ЕУ

МОГУЋНОСТИ ПЛАСМАНА ИНДУСТРИЈСКИХ ПЕЛЕТА У ЕУ

УВОД

Енергија игра централну улогу у светској економији, промене у цени енергије имају Значајан утицај на економски развој, Нарочито у земљама у развоју које увозе нафту. У овом тренутку, Дешава се велики помак у погледу извора из који се очекује обезбеђивање енергије у наредним годинама.

Дрвна Енергија се користи хиљадама година за кување и огрев. У многим земљама у развоју у свету, она је и даље примарни извор енергије, а у великом делу Африке укупна потрошња дрвног горива је у порасту, углавном због раста популације. У другим регионима у развоју, потрошња на националном нивоу генерално опада, као последица повећања прихода и све веће урбанизације. У индустријализованим земљама, а нарочито у земљама у којима постоји јака прехрамбена индустрија, дрвна енергија се користи како за домаћинства тако иу индустријске сврхе - често у значајним количинама.

Дрвна Енергија произведена коришћењем ефикасне технологије већ конкурише фосилној енергентима у многим земљама и може да понуди и да висок ниво енергетске и карбонске ефикасности међу бионергетским сировинама. Најзначајније је ипак да комбинована постројења за производњу електричне и топлотне енергије, имају конверзивну ефикасност и до 80 одсто, шпорети на дрвене пелете имају скоро исто толико висок степен коверзије. Очекује се да у средњорочном периоду уђе у употребу и технологија комерцијално исплативије производње течних енергената од целулозних материјала укључујући дрво, иако трошкови повезани са патентима и ауторским хонорарима могу да зауставе развој. Упркос пројекцијама у којима доминирају фосилна горива, очекује се експанзија употребе обновљивих извора енергије. На бази пројекција Агенције за енергетске информације Сједињених Америчких Држава (САД Енерги Информатион Администратион - ЕИА), Обновљиви извори енергије који су на тржишту ће расти наредних деценија према годишњој стопи од око 1,9 одсто.

Новија Дугорочна енергетска стратегија Европске уније (ЕУ), која предлаже да се до 2020. године потрошња обновљивих извора у ЕУ повећа на 20 одсто укупне енергије употребе; Проценат употребе биогорива за превоз повећаће се на 10 одсто емисија гасова која ствара ефекат стаклене баште у ЕУ биће смањена на 20 одсто испод нивоа из 1990. године (Европска унија, 2007).

Одржива Мобилизација дрвне масе у Европи

Упркос рецесији, производња и потрошња енергије на бази дрвета и даље су у порасту у последње две године. Заједничка Анкета о енергији ИЗ дрвне Масе (ЈВЕЕс) који се реализује у 13 земаља од стране УНЕЦЕ / ФАО / ИЕА потврдили су високу Важност дрвне биомасе за производњу енергије. Дрвна маса у овом тренутку чини 42% обновљивих извора енергије у ЕУ-27. Потражња енергије на бази дрвета очекује се да се одржава на истом нивоу или чак и даље повећава, барем док други извори биомасе не почну да доприносе на Значајан начин. У међувремену, остале земљама потписнице Миленијумских циљева уз ЕУ, следе сличне трендове.

Према студији о доступности и потражњи дрвне биомасе која је урађена од стране УНЕЦЕ / ФАО, са Универзитетом и партнерима у Хамбургу 2007, повећани захтеви за дрвену биомасу ће појачати конкуренцију у снабдевању дрветом Обзиром на растуће захтеве биоенергетског сектора и дрвопрерадјивачке индустрије.

Студија предвиђа, на основу недавних стопе раста, за период 2010 и 2020 раст тражње дрвне биомасе (185 милиона (П) м3 односно 449 м3 П) за задовољавање потребе за процењених дрветом (Табела 1) даљња процена је направљена за 2020, на основу Низе (75%) пројекције тражње, чиме се и даље остварује бржи раст тражње виши него што је допринос из других извора биомасе, као сто су остаци из пољопривредних усева, комуналног отпада и вештачки подигнутих Плантажа.

Tabla даљња процена је направљена за 2020
“Good practice guidance on the sustainable mobilization of wood in Europe”, Mart 2010,
графикону су очигледни велики потенцијали Русије за производњу пелета

На графикону су очигледни велики потенцијали Русије за производњу пелета који нису ни приближно искоришћени за производњу и продају индустријских пелета.

Индустријски дрвени пелет

Трговина индустријским дрвеним пелетима за производнју топлотне и електричне енергије карактерише се великим количинама расутог терета (више од 10 милиона тона годишње). Док се пелетима за домаћинства тргује локално и регионално, индустријским пелетима се тргује глобално. Будући трговински токови ће укључивати индустријске пошиљке пелета из Аустралије, Јужне Америке и Јужне Африке.

Ово тржиште се развило због државних подстицаја употребе биомасе у производнји топлотне и електричне енергије. Земље које су највише укључене у трговину индустријским дрвеним пелетима у оквиру ЕУ су: Белгија, Холандија, Велика Британија, Шведска, Данска као корисници, а Немачка, Литванија, Естонија, Летонија, Португалија, Финска, Шведска као добављачи.

Примарна примена дрвених пелета у великој мери је била важна у косагореванју, да se делимично замени угаљ, до тренутка када jе стратегија промењена, различито од земље до земље. Белгија, Шведска и Данска крећу се ка 100% обавезној примени биомасе у термоелектранама, Велика Британија-променила недавно свој став и проширила субвенције са косагореванје на пуну употребу биомасе. Немачка и Холандија су подршку косагоревању претворили у "добровољну" обавезу енергетског сектора за прогресивно повећање употребе биомасе. У таквом систему, енергетске компаније су се обавезале да произведу одређени проценат обновљиве електричне енергије у предвиђеном року.

Циљеви ЕУ „20/20/20“ ће захтевати још већу производњу био-енергије (заједно са других обновљивим изворима, биомаса треба да обезбеди око 50% остварења циља). Већина енергетских предузећа активних у наведеним земљама (Елецтрабел, РВЕ, Дракс, ЕОН, Ваттенфалл и ДОНГ Енерги) имају планове за велике електране на биомасу као гориво, на начин да подизањем индиректних трошкова употребе угља присиљавају његову замену биомасом. Пројекције из Еурелецтриц / ПОИРИ, и националних планова енергетске ефикасности, указују да ће будућа потрошње биомасе достићи 2350 TWh (или 210 Мтое) до 2020. У средњорочном периоду, тако велики потражња не може да се задовољи само са локалном доступношћу/производњом шумске биомасе. Земље које буду имале значајан мањак биомасе, неће моћи да обезбеде потребне количине од других чланица ЕУ јер су им потребне за испунјенје сопствених циљева. Али те земље попут Белгије, НЛ и Велике Британије могу искористити њихове велике лучке инфраструктуре организовати ефикасне ланце снабдевања увоза дрвених пелета.

Одређени квалитет и захтеви одрживости постоје у свим земљама у којима се пелети користе у индустрији и то варира зависно од земље до земље (региона) и остаих учесника. Да би се обезбедила континуирана квалитетно трговина, успоставља се систем трговине у складу са постојећим искуствима. Све предузете иницијативе и оне у току треба да успоставе одржив конзистентан, практичан систем процене квалитета. Ово мора бити уједначено међу актерима, како на страни произвођача тако и на страни корисника. Ова Анализа (Студија) ће дати преглед тржишта и главних трендова за трговину, са перспективама производње и тражње, важеће стандарде, сертификате, начин организације и спровођења трговине индустријским пелетима за потребе компаније „Биомасс Традинг“ д.о.о.

Тржиште индустријских пелета

Обим светске производње пелета је био око 14 милиона тона у 2010. години (Поири, 2011). Капацитет производње је неравномерно распоређена међу највећим произвођачима, САД - Канада и Скандинавији, и државама произвођачима у настајању као што су Аустралија, Јужна Африка и Јужна Америка.

Различитост порекла, значи различите врсте дрвета као сировина и производних система (из шумског или индустријског остатка или из засада).

ГЛОБАЛНИ ПОКАЗАТЕЉИ ПРОИЗВОДЊЕ ПЕЛЕТА

ГЛОБАЛНИ ПОКАЗАТЕЉИ ПРОИЗВОДЊЕ ПЕЛЕТА

Иако Канада показује да има највећи потенцијал као произвођач пелета на основу инсталираних капацитета производње од 2,1 милиона тона у 2010. години и очекује се да ће достићи 3,6 милиона у наредних 2 до 3 године, Русија организованијим развојем и инвестицијама у овој области у средњем року може обзиром на развој тржишта, у наредних 3-5 година да постане један од водећих светских произвођача индустријских пелета којем су једнако доступни растућа тржишта у Европи, Кини, Северној Кореји и Јапану.

Потрошња пелета у Европској унији је у сталном порасту:

од 3,8 милиона тона у 2005. на 9,8 милиона тона у 2010.

Очекује се да удвостручи до 2020. године, до 24 милиона тона, од чега 11 милиона тона треба да се увезе. Највећи део производње пелета се извози у Европу, где постоји највећа потражња. То би могло ипак да се промени у будућности.

Није сва производња дрвених пелета у Европи наменјена индустријским електранама и топланама али представља већи део. У САД, Канади и Русији, врло мали проценат производње се користи локално, нашта нарочито показује графикон испод.

Канади и Русији, врло мали проценат производње се користи локално, нашта нарочито показује графикон испод.

Потрошња индустријских пелета у Европи

Нису све земље Европе исте по обиму тражње. Земље са највећом тражњом индустријских пелета су Белгија, Холандија, Велика Британија и Данска, где велике електране користе биомасу у ко-сагоревању.

Потрошња индустријских пелета у Европи

У Шведској, Данској и у Немачкој, пелети се користе у средњем и великим постројењима производнје топлотне и електричне енергије (ЦХП). У Шведској, у 2008. години укупна потрошња била око 1,85 милиона тона и 40% се користе у великим постројењима даљинског грејања и ЦХП, између 2 МW и 25МW (пелет@tлас,Извештај, 2009).

„РВЕ Инноги“ koja ће користити више од 2,5 мио тона пелета сваке године.

Електране, индустријa и велике топлане, обично користе од десетак до неколико стотина хиљада тона годишње по постројенју. Највећи корисник на свету је недавно проширена Тилбури електрана којом управља „РВЕ Инноги“ koja ће користити више од 2,5 мио тона пелета сваке године.

Азијска тржишта дрвених пелета

Дрвени пелет може да игра ограничену, али значајну улогу у портфељу обновљиве енергије Јапана, Јужне Кореје и Кине.

Током протеклих неколико година, већина извештаја о извозним тржиштима дрвених пелета су фокусирани на европске државе. Логично питање, посебно за предузећа у источном делу Русије, односи се на статус потенцијалних извозних тржишта у Азији. У 2011. години један број анализа је реализован у процени скорашњих одредби и политика у Јужној Кореји, Јапану, Кини, а којима би могло да се повећа коришћење обновљивих извора енергије, а посебно дрвених пелета.

Кратак резиме налаза је да: све три нације имају законе и политике за конверзију угља у обновљиве изворе енергије, кроз употребу дрвне биомасе - индустријских дрвених пелета у ко-сагорењу са угљем.

индустријских дрвених пелета у ко-сагорењу са угљем

У Јапану, Јужној Кореји и Кини, укупно тржиште обухвата дрвене пелете произведене за две различите сврхе. Један део тржишта за употребу у домаћинствима као извор енергије за грејање простора; друга компонента су пелети за индустријску употребу, углавном у ко-сагореванју са угљем за производњу електричне енергије.

Главни циљеви тржишта у поменутим земљама ће бити смањење емисије угља кроз ко-сагореванје. Табела показује тренутни ниво потрошнје угља. Када се говори о смањењу употребе фосилних горива кроз ко-сагоревање, мисли се на бенефиције које се добију употребом пелета у замену за 1 тону угља. У стварности, стопа замене угља пелетима зависи од особина угља. Угаљ који увозе у Јапану и Јужној Кореји је класификован као лигнит, са садржајем топлота која се битно не разликује од дрвених пелета, а угаљ који се експлоатише у Кини је већег енергетског садржаја па је потребна и већа количина дрвених пелета за замену.

Када се говори о тржишту, веома често питање је, "Кога да контактирам?" У Јапану, на основу постојећих закона и раног развој тржишта, чини се да је одговор "главне енергетске компаније." Тржиште за индустријске дрвене пелета у Јапану изгледа да се узима облик једног олигопсона (мали број купаца, велики број продаваца). Будући развој ће утицати на додатно отварање тржишта.

У Јужној Кореји, одговор није тако јасан. Корејска Електропривреда производи 93 одсто електричне енергије и 51 одсто КЕПЦО је у власништву корејског владе. Јужнокорејска Шумска служба је промовисала истраживања о плантажама енергетског дрвета и заједнички развој технологије и ресурса енергетске употребе дрвета - са другим земљама. У марту 2009. године, корејско шумарство и Министарство шума Индонезије потписали су споразум о употреби 200.000 хектара шумског земљишта у Индонезији за плантаже дрвета које ће се користити за производњу пелета. Можда је сувише рано да се дефинише тип тржишта које ће постоје у Јужној Кореји, али у почетку, оно има многе карактеристике које указују на монополски приступ (једини купац је владина агенција). Као и са тржиштем у Јапану, улазак на јужнокорејско тржиште је могућ само по унапред потписаним уговорима и по позиву.

Тешко је предвидети будуће тип и карактеристике тржишта дрвених пелета на тржишту Кине. Тренутна реакција неких учесника на тржишту иде у правцу успостављања монопола, али то не може бити реалност. Недавни извештаји наводе да производни капацитети у Кини су класификовани као државна или директно под контролом државе или као "независне" постројења у власништву покрајинских влада и приватних инвеститора. Имајући у виду ову чињеницу, ресурсе земље и потребне количине дрвених пелета (замена 10 одсто угља у Кини кроз ко-сагореванје захтевало би годишнје запањујућих 500 милиона тона дрвених пелета) - могући су бројни сценарији.

Глобална производња пелета и токови трговине

Последње анализе показују да је у 2013 години ЕУ била највећи светски потрошач и увозник пелета са преко 18 М т потрошње и преко 6 М т увоза. Највећи извозници пелета у ЕУ су северна Америка са преко 6 М т и Русија са око 0,7 М т. У односу на претходне године, значајан је пораст производње пелета у Русији и Азијским земљама више него што су биле процене претходних година.

пелета у Русији и Азијским земљама

Главни правац трговине пелетима долази из Северне Америке и Канаде. Канада игра главну улогу у глобалним трговинским токовима. Скоро половина производње се извози у САД 2002. године, али њихово главно тржиште је сада Европа, са извозом од око 1,4 милиона тона у 2010. (око 90% извоза). Канада троши само 40 -50 хиљада тона годишње. Слика доле, приказује глобални преглед трговинских токова пелета.

У Европи, индустријски дрвени пелети се извозе из балтичких земаља, Финске и Русије до Шведске, Данске, Белгије, Холандије и Велике Британије. Русија извози значајне количине, док је видљив раст производних капацитета у Аустралији, Јужној Америци и Јужној Африци.

дрвени пелети се извозе из балтичких земаља

Салдо увоз/извоз приказан на графикону испод, представлја главне актере на тржишту пелета у ЕУ, где је увоз дрвених пелета се више/мање доминантан у односу на локалне производне капацитете. Приметно је да потрошња дрвених пелета Русије (у 2008. години) је далеко изнад нивоа производње. Од 2008. године, је дошло до промена јер постоји пораст потрошње пелета за производњу у електранама и производње топлотне енергије и у другим земљама осим у Немачкој, Данској, Белгији, Холандији и Великој Британији.

Салдо увоз/извоз приказан на графикону

Интересантно, у свим анализама је најмање података о индустрији пелета и трендовима развоја у Русији иако поседује највећи потенцијал ресурса, па ћемо у посебном поглављу дати податке о производњи у Русији.

#производње пелета у Русији #Малопродаја пелета #Складиште пелета

Drveni pelet iz Rusije

Русија – производња и трговина пелетима Биомаса

Русија има огроман потенцијал за производњу биомасе, међутим, због велике понуде фосилних горива високе вредности, само ретки прерађивачи дрвета су заинтересовани за комерцијалну производњу биомасе. Влада Русије види развој домаћег сектора шумарства као нужност но и поред тога очекује се значајан раст производња до 2020. Федерална Агенција шумарства, иако није приоритет, сматра производњу биомасе као главну алтернативу за руски развој сектора течних биогорива.

Руска Агенција за Шумарство утврдила је укупан етат на 670 милиона кубних метара дрва, међутим само 22.4 посто овог износа је посечено у 2013. Укупна количина дрвног отпада из сеча у Русији се процењује на 30 ММТ, док дрвени отпад из сектора прераде дрвета је око 75 милиона кубних метара. Већина дрвног отпада настаје услед недостатка специјалне опреме и савремених технологија, као и непостојања заинтересованости инвеститора и руских власти за даљу прераду шумског и дрвног остатка. Актуелни ресурси огревног дрвета процењени су на 90 милиона кубних метара дрвета, укључујући - 51 милиона м3 (63 одсто); крошњи, пањева, кора - 15 милиона м3 (15 одсто); пилански остатак - 12.7 милиона м3 (12 одсто); остатак од фурнира - 4.1 милиона м3 (5 одсто); остатак из производње целулозе и папира - 4,2 милиона м3 (4 одсто).

Дрвени пелети

Све веће интересовање Европске уније за биогориво, нарочито дрвене пелете, и даље ће бити најважнији разлог због којег ће Русија да повећа производњу пелета. Тренутно, Русија је други највећи извозник дрвених пелета у ЕУ после Канаде. Недавно је Европска унија (ЕУ) најавила да количину обновљивих извора енергије која се користи у производњи електричне енергије ваља повећати на 15 одсто до 2025. године, што је изазвало знатни раст у скоријем периоду на глобалном тржишту пелета.

Трговински експерти су проценили да ће се потражња за њима у ЕУ до 2020 удвостручи и прогноза је на 24 ММТ годишње, укључујући 11 ММТ годишње из увоза. Већ у 2013 години је остварен капацитет светског тржишта дрвених пелета са 24 ММТ, а очекује се да достигне 45 ММТ до 2020. године.

Према Росстат (Руска федерална служба за статистику), Русија је роизвела 415.000 МТ пелета у 2013. години, са падом производње од 8% у односу на 2012 годину. Овај пад у производњи пелета се приписује привременој обустави рада у највећој фабрици дрвених пелета Русије - "Виборгскаиа Форест Корпорација "- почетком 2013. Трговински извора наводе да је разлог прекида у смањеном снабдеванју сировинама. Међутим, повећана производња у другим фабрикама као што су ДД "ЛЕСОЗАВОД-25", и улазак у произвођачки ланац нових фабрика дрвених пелета као што су "Сибирскии лес" из Омске Области и ДСК "Игирма" у Иркутској Области, ублажили су пад. Тренутно "Виборгскаиа Форест Корпорација " је успела да поврати планирани капацитет.

Иако је Росстат евидентирао пад од 8 процената у 2013., већина аналитичара, међутим, верују да је стварна производња дрвених пелета - најмање три до четири пута већи од званичних података, и да производња дрвених пелета наставља да расте. Иако је укупна производња повећана, због консолидације индустрије и брзе експанзије у већим производним капацитетима, укупан број произвођача пелета у Русији се смањује. Трговински извори наводе да је број постројења за прераду у Русији у 2010. Години био 150, али се процењује да је пао на 100 фабрика у 2014.

Очекује се да ће веће компаније и даље да апсорбује мали произвођаче дрвених пелета јер они не могу да се такмиче са већим вертикално интегрисаним произвођачима који имају стални залихе сировина и боље познавање тржишта. Стручњаци верују да ће се број малих и средњих погона за прераду пелета смањити јер нису трошковно ефикасни за производњу пелети за извоз. Укупни евидентирани годишњи капацитет производње је око 3,0 ММТ.

Већина фабрика дрвених пелета се налази у регионима Северозападне, Централне и Волга регије унутар Русије.

Северозападна регија је лидер у производњи, где се налазе 60 одсто шуме европске Русије. Првих десет произвођача имају 92 одсто удела у укупном индустрији пелета Русија. Највећи произвођач пелета је Виборгскаа шума корпорација (Виборгскаа Леснаиа Корпорациа) са годишњим производним капацитетом 1 милион МТ или више од 50 одсто укупне производње дрвених пелета. Наводно у Русији, извоз у ЕУ је смањене за 300.000 т у 2013, у односу на 500.000 МТ у 2012. као резултат привременог застоја производње. Упркос томе, друге компаније су повећале своје испоруке и укупан извоз је порастао у 2013. години. Други велики произвођачи пелета су:

  • Биогран У Карелиа са годишњим капацитетом од 25-30,000 МТ,
  • ДОК "Јенисеј" и "Новоиjенскии шумарство" у Краснојарској области, са годишњим капацитететом од 40.000 МТ појединачно (укупно 80.000 т).
  • "ЛЕСОЗАВОД 25" у региону Аркхангелск са годишњом производњом и извозним капацитетом од око 130.000 МТ.

У 2014, очекује се пораст производње дрвених пелета углавном због велике потражње у ЕУ и повећане локалне производње, као и захтева руске владе за повећање ефикасности у сектору шумарства. Производња дрвених пелета је, у већини случајева, јефтинија него гас. Међутим, недостатак домаћих стандарда за пелет, лоша транспортна инфраструктура, недостатак складишта, и сезонска производња негативно утичу на развој тржишта дрвених пелета у Русији.

Почевши од 2012. године, Русија користи јединствени царински тарифни број само за дрвене пелете - ХТС 440131. Ово ће учинити трговину дрвеним пелетима лакшом, јер пре тога су дрвене пелете као производ били под бројем 440130 који је обухватао дрвени отпад и остатке, брикете, пелете и слично. Руска Царина је пријавила извоз дрвених пелета из Русије у 2013. на 740.000 МТ, за 1,6 одсто већи него у 2012. години.

Водећи извозна дестинација за ове производе су Данска са 278.000 МТ, затим Шведска са 265.000 МТ, а Јужна Кореја са 73.000 МТ. Европа ће и даље бити највећи увозник руских дрвених пелета.

Руска Пулп анд Папер компанија која производи целулозу, почела је у септембру 2010. године, на свом 900.000 тона/годишње постројењу, производњу дрвених пелета у западном руском граду Виборг. Нови објекат, који се је изграђен у близини границе са Финском, представља значајан раст светске производње пелета и биће највећи фабрика на свету. Глобална трговачка фирма Екман* је ексклузивни заступник продаје.

prodaja peleta

Руска ГС Група је објавила своје намере за изградњу нове фабрике пелета у Пскову. Нови производни погон ће поседовати годишњи капацитет од око 90.000 тона и очекује се да почне са радом крајем ове године. Нова фабрика је трећа фаза инвестиционог пројекта великих размера од стране ГС Групе, према плану између 2012. и 2016. Године. Укупна инвестиција је РУБ 3.18 милијарди (66,8 милиона €). У 2012. компанија је почела сече на 70 хектара шума и отворила шумски расадник са капацитетом од 2 милиона садница годишње. Крајем 2014 године ће пустити у рад фабрику за прераду дрвета, производног капацитета од 61.500м³ дрвета годишње.

* Екман & Цо је шведска трговачка кућа, која је основана 1802. у Гетеборгу, Шведска. То је један од најстаријих, још и увек активних компанија у Шведској. Током шведске индустријализације компанија продала и испоручивала велике количине гвожђа, целулозе и папира из Гетеборга у Европу.Играју важну улогу у финансирању шведске базне индустрије. Компанија је један од оснивача Скандинависке банке [1] Данас Екман & Цо продаје целулозу и папир. Годишњи промет компаније је 1,7 милијарди долара. Екман & Цо је и даље у власништву породице Екман.

Квалитет пелета и сертификација

Стандарди квалитета за индустријске дрвене пелете су различити у односу на оне за домаћинства (премиум пелета). Технологија сагоревања (температура, конфигурација котла и горионика) и логистика постројења (превоа, складишни капацитет) у великој мери одређује карактеристике квалитета. Зато корисници индустријског пелета имају различите техничке спецификације за уговарање набавке пелета. Међутим, сви потврђују потребу за јединственим стандардом и техничком спецификацијом дрвених пелета код набавки већих количина робе којом се тргује.

Иницијатива купаца дрвених пелета (Wood Pellet Buyers Initiative-WPBI) окупила је велике кориснике/купце дрвених пелета који се користе у великим постројењима у Европи и има за циљ дефинисање референтног систем техничке спецификација квалитета у набавакама великих количина дрвених пелета. Њихова идеја је проширена уклључивањем једног броја ревизорских компанија и великих произвођача дрвених пелета са циљем веће и поузданије доступности тржишта за уговарање набавки великих количина

.

Главне тачке договора о квалитету пелета су: проценат прашине, пепела, хлорина, чврстоће и величине честица. Ови параметри су кључни у вези са сигурношћу поморског транспорта дрвених пелета и манипулацијом (прашина и чврстоћа), ефикасношћу сагоревања (величине честица), могућностима котла (пепео и хлорин) и еколошком регулативом (емисија у ваздуху - тешки метали).

Постигнута је сагласност великих корисника за 3 спецификације са различитим нивоима захтева:

  • I1: 100% биомасе
  • I2: 100% биомасе и великo ко-сагоревање
  • I3: <20% косагоревања

Адитиви у овим спецификацијама су дозвољени у максималном садржају од 3% суве масе и то исклјучиво биљни адитиви (на основу Холандске регулативе и Данске листе званичних производа). Неки од корисника могу забранити адитиве у складу са локалним законодавством, нпр Велика Британија где адитиви морају да имају потпуну оцену одрживости. У табели испод, дата је деталјна спецификација квалитета индустријских пелета која је тренутно важећа у међународној трговини индустријским пелетима.

Спецификација класа дрвених пелета за индустријску употребу

Спецификација класа дрвених пелета за индустријску употребу (финални предлог међународног стандарда ИСО 17225-2)

tags#

#Prodajapeleta
Prodaja peleta

#drvnipeletvisokogkvaliteta
Drvni pelet visokog kvaliteta

#Kvalitetanpelletoddrveta
Kvalitetan pellet od drveta

#Pelet
Pelet Biomass Market Service D.O.O.

RUSKI Drveni pelet vrhunskog kvaliteta. Pepeo je 0.5%, visoka kaloricnost. Od 160 EUR/tn na veliko, 170 EUR/tn za maloprodaju.